U središtu svega nalazi se OpenAI-jev plan da transformiše svoju profitnu jedinicu u tzv. korporaciju od javnog interesa (Public Benefit Corporation), zadržavajući pritom ključnu kontrolu u rukama neprofitnog odbora. Ovakav potez mogao bi imati velike implikacije na investicione odnose, a naročito na Microsoft, koji je do sada uložio oko 13 milijardi dolara u OpenAI.
Dogovor koji je ranije postojao davao je Microsoftu ekskluzivan pristup OpenAI modelima, ali u svetlu novih okolnosti, taj ugovor — koji traje do 2030. godine — više nije neupitan. Prema neimenovanim izvorima, razmatra se mogućnost da Microsoft smanji svoj vlasnički udeo, ali zauzvrat dobije produženi pristup naprednim tehnologijama OpenAI-ja i u periodu nakon isteka trenutnog partnerstva.
Gde prestaje partnerstvo, a počinje konkurencija
Odnosi dodatno komplikuje činjenica da OpenAI više ne nastupa isključivo kao istraživačka organizacija, već kao infrastrukturni i poslovni konkurent. Njihov novi projekat “Stargate” — masivna AI infrastruktura koja bi trebalo da postane operativna 2028. godine — može se posmatrati kao direktna konkurencija Microsoftovom Azure cloudu.
Pored toga, sve je više spekulacija da bi OpenAI mogao početi da razvija sopstvene proizvode i servise nezavisno od Microsofta, uključujući i cloud rešenja, što bi dodatno poremetilo ravnotežu u njihovoj saradnji.
Ovakve promene nisu promakle ni regulatorima. Preispituju se uslovi pod kojima OpenAI može zadržati status neprofitne organizacije, a neki kritičari, uključujući Elona Muska, otvoreno postavljaju pitanje da li se kompanija udaljava od svoje izvorne misije — razvoja bezbedne i dostupne veštačke inteligencije za čovečanstvo.
U ovom trenutku, saradnja OpenAI-ja i Microsofta deluje kao partnerstvo pod revizijom. Ishod pregovora mogao bi uticati ne samo na sudbinu obe kompanije, već i na širu AI industriju, u kojoj se granice između saradnje i konkurencije brišu brže nego ikada.
